Beogradski Sindikat - Welcome to Serbia
текст песни
39
0 человек. считает текст песни верным
0 человек считают текст песни неверным
Beogradski Sindikat - Welcome to Serbia - оригинальный текст песни, перевод, видео
- Текст
- Перевод
Welcome to Србија, где мурија убија,
где нема правде ни за лек и само Бог је судија.
Где све има своју цену, ал' нема ништа у поштењу,
уместо да се играју – клинци се „иглају“ у вену.
Где узори су лопови, дилери, певачице,
клинке не порасту, а већ су постале јебачице.
Док млечни још се климају, на мобилни се снимају,
ортацима из школе у WC-у како шипују.
После се питате зашто немамо децу,
а ја питам Бога да ли памти нашу адресу.
Цео живот на чекићу, слушам исту песму,
33 године кад се окренем, где су?
Неки кажу мени: Сачекај још мало па да крене,
промене су процес за које потребно је време,
иди кући пиши риме, не разумеш ти те теме,
пусти да нас воде, паметнији од тебе.
А ја им кажем: Издајници палите од мене,
слушајте добро сада ово саопштење,
оформили смо фракције, екипе су спремне,као „Бадер Мајнхоф“ има све да вас сјебем.
Спреман као „Хамас“ репетирам калаш,
к'о „Новембар“ ја те вребам док не постанеш мој талац.
Као Апис, „Црна рука“, за преврате сам зналац,
к'о Београдски синдикат држим чврсто правац.
Рефрен:
Ово је питање живота и смрти,
и ове реке крви пустили сте први.
Сатеран у ћошак ја немам избор други,
свестан сам да губим, али биће ваших жртви.
Ово је питање живота и смрти,
и ове реке крви пустили сте први.
Одговор је терор не би ли ме чули,
преживети нећу, али биће ваших жртви.
Све сте нам узели и част и достојанство,
па шта није јасно када сутра неко с' маском,
до зуба у оружју, неки очајник у градском,
да чује се гласно, дигне све у ваздух.
Газите по нама, газите и мртве,
не гледате назад, само паре да се врте.
Док угледни грађани секу кила гудре,
радници у судници секу себи прсте.
Некад је значило кад неко има школу,
сад хиљаде таквих виси на бироу,
гледају у шољу кад ће шљаку да забоду,
док ви гледате у понуде да забодете бољу.
Распродајете државу, шибицарите лову,
пуштате стоку да једни друге кољу,
не прљате руке, то није за господу,
убијате Србију без отиска на пиштољу.
Док ви окрећете главу од муке и беде,
држите медије који могу све да среде,
народ штрајкује глађу, јер нема шта да једе,
пре ће умрети гласно, него тихо да избледе.
Од метроа у Токију, до воза у Бомбају,
по сваку цену да за нашу борбу знају,
живот је јефтин када избор ти не дају,
зато наплатићемо кожу да поруке трају!
Рефрен
Опет је засрала банда, ви и ваша страховлада,
опет је знак Синдиката на небу изнад града.
Столица на врата, заглављена квака,
преко уста трака, да те питам нешто сада:
Је л' ово напредак врсте, ново дељење правде,
једни губе, други грабе, јачи једу слабе?
Гледам барабе ове наше како играју на карте,
тероризам, вирус, криза, плаше да заташкају срање.
У фацу нам се смеју, ложе к'о дилеју.
Решење или грешка? Немам више ни дилему.
Јутрос изљубио сам жену, у школу одвео сам децу,
да живе у бољем систему, ја ћу да умрем за идеју.
Од малих ногу сам у ћошку, од зида даље не могу,
у животу к'о у рову, на улицу изнео сам борбу.
У скупштинском холу држим зољу и бомбу,
одајте последњу пошту дискретном хероју.
Зној капље по папиру, последњу пишем жељу,
Остајте ми здрави, верни нашем хтењу.
И кад умрем за истину, испуните моју вољу,
пољубите за мене неку Србију бољу!
Рефрен
где нема правде ни за лек и само Бог је судија.
Где све има своју цену, ал' нема ништа у поштењу,
уместо да се играју – клинци се „иглају“ у вену.
Где узори су лопови, дилери, певачице,
клинке не порасту, а већ су постале јебачице.
Док млечни још се климају, на мобилни се снимају,
ортацима из школе у WC-у како шипују.
После се питате зашто немамо децу,
а ја питам Бога да ли памти нашу адресу.
Цео живот на чекићу, слушам исту песму,
33 године кад се окренем, где су?
Неки кажу мени: Сачекај још мало па да крене,
промене су процес за које потребно је време,
иди кући пиши риме, не разумеш ти те теме,
пусти да нас воде, паметнији од тебе.
А ја им кажем: Издајници палите од мене,
слушајте добро сада ово саопштење,
оформили смо фракције, екипе су спремне,као „Бадер Мајнхоф“ има све да вас сјебем.
Спреман као „Хамас“ репетирам калаш,
к'о „Новембар“ ја те вребам док не постанеш мој талац.
Као Апис, „Црна рука“, за преврате сам зналац,
к'о Београдски синдикат држим чврсто правац.
Рефрен:
Ово је питање живота и смрти,
и ове реке крви пустили сте први.
Сатеран у ћошак ја немам избор други,
свестан сам да губим, али биће ваших жртви.
Ово је питање живота и смрти,
и ове реке крви пустили сте први.
Одговор је терор не би ли ме чули,
преживети нећу, али биће ваших жртви.
Све сте нам узели и част и достојанство,
па шта није јасно када сутра неко с' маском,
до зуба у оружју, неки очајник у градском,
да чује се гласно, дигне све у ваздух.
Газите по нама, газите и мртве,
не гледате назад, само паре да се врте.
Док угледни грађани секу кила гудре,
радници у судници секу себи прсте.
Некад је значило кад неко има школу,
сад хиљаде таквих виси на бироу,
гледају у шољу кад ће шљаку да забоду,
док ви гледате у понуде да забодете бољу.
Распродајете државу, шибицарите лову,
пуштате стоку да једни друге кољу,
не прљате руке, то није за господу,
убијате Србију без отиска на пиштољу.
Док ви окрећете главу од муке и беде,
држите медије који могу све да среде,
народ штрајкује глађу, јер нема шта да једе,
пре ће умрети гласно, него тихо да избледе.
Од метроа у Токију, до воза у Бомбају,
по сваку цену да за нашу борбу знају,
живот је јефтин када избор ти не дају,
зато наплатићемо кожу да поруке трају!
Рефрен
Опет је засрала банда, ви и ваша страховлада,
опет је знак Синдиката на небу изнад града.
Столица на врата, заглављена квака,
преко уста трака, да те питам нешто сада:
Је л' ово напредак врсте, ново дељење правде,
једни губе, други грабе, јачи једу слабе?
Гледам барабе ове наше како играју на карте,
тероризам, вирус, криза, плаше да заташкају срање.
У фацу нам се смеју, ложе к'о дилеју.
Решење или грешка? Немам више ни дилему.
Јутрос изљубио сам жену, у школу одвео сам децу,
да живе у бољем систему, ја ћу да умрем за идеју.
Од малих ногу сам у ћошку, од зида даље не могу,
у животу к'о у рову, на улицу изнео сам борбу.
У скупштинском холу држим зољу и бомбу,
одајте последњу пошту дискретном хероју.
Зној капље по папиру, последњу пишем жељу,
Остајте ми здрави, верни нашем хтењу.
И кад умрем за истину, испуните моју вољу,
пољубите за мене неку Србију бољу!
Рефрен
Добро пожаловать в Сербию, где Murija убивает,
Там, где нет справедливости для медицины, и только Бог - судья.
Где все имеет свою цену, но в честности ничего нет,
Вместо того, чтобы играть - дети "нужно" в вене.
Где роль моделей воров, дилеров, певцов,
Дети не растут, и они уже стали уважителями.
В то время как молочный все еще кивнул, на мобильных снятых,
Партнеры из школы в туалете, как они чипятся.
После этого вам интересно, почему у нас нет детей,
И я спрашиваю Бога, если он помнит наш адрес.
Жизнь на молоте, я слушаю ту же песню,
33 года, когда я поворачиваю, где они?
Некоторые люди говорят мне: подождите немного дольше, чтобы пойти,
Изменения - это процесс, который требует времени,
Иди домой, чтобы написать рифмуется, вы не понимаете эти темы,
Давайте возьмем нас, умнее тебя.
И я говорю им: предатели горит от меня,
Слушай хорошее сейчас это объявление,
Мы образовали фракции, команды готовы, например, «Bader Mainhof» имеет все, чтобы трахнуть вас.
Готов как «ХАМАС» репетирует Калаш,
K'o "Ноябрь" Я скрыл тебя, пока не станешь моим заложником.
Как API, «черная рука», я конностер,
К'О Белградский союз я держу жесткое направление.
Припев:
Это вопрос жизни и смерти,
И эти кровь реки позволяют первым.
Обувь обувь у меня нет выбора других,
Я в курсе проигрыши, но будут твои жертвы.
Это вопрос жизни и смерти,
И эти кровь реки позволяют первым.
Ответ - это террор, чтобы услышать меня,
Я выживу, но твои жертвы будут.
Вы взяли все к нам и честь и достоинство,
Так что не понятно, когда кто-то с маской,
зубам в оружии, некоторые отчаянные в городском,
Слышать ее громко, он поднимает все в воздухе.
Наступить на нас, протектовать и мертвы,
Вы не оглядываетесь назад, просто пару, чтобы вращаться.
Хотя уважаемые граждане сократили киля Греду,
Рабочие в зале суда сократили пальцы.
Раньше он имел в виду, когда у кого-то есть школа,
США тысячи таких висит в бюро,
Они смотрят на чашку, когда они украдут шлак,
Пока вы смотрите предложения, чтобы ударить лучше.
Продажа государства, охота на шибарите,
Вы позволяете скоту сделать рубашку друг друга,
Вы не получите свои руки назад, это не для Господа,
Вы убиваете Сербию без печати на пистолете.
Пока вы поворачиваете голову из мучений и страданий,
Сохраните СМИ, которые можно исправить все,
Люди в огне, потому что нечего есть,
Он умрен громко раньше, но тихо вытесняется.
Из метро в Токио, до поезда в Бомбее,
При всем целях знать для нашего боя,
Жизнь недорого при выборе не дает,
Вот почему мы будем взимать кожу, что сообщения последней!
хор
Опять же, она застрелила банду, вы и твое потрясающие,
Опять же, знак Союза в небе над городом.
Стул на дверь, застрял ручку,
Над лентой рта, позвольте мне спросить вас что-то сейчас:
Это тип прогресса, новая совместная собственность,
Некоторые проигрывают, другие захваты, сильнее едят слабыми?
Я смотрю на бара так, как они играют на билеты,
Терроризм, вирус, кризис боятся покрыть дерьмо.
Они смеются над нашим лицом, ложи К'О Дали.
Решение или ошибка? У меня больше нет дилеммы.
Я поехал с женой сегодня утром, я взял детей в школу,
Жить в лучшей системе, я умру за идею.
Я в углу моей стены, нет, я не могу,
В жизни, как в траншеи, я положил бой на улицу.
Я держу Золью и бомбу в сборе,
Отступте последнюю почту с Discreet Hero.
Пот капает на бумаге, я пишу желание последнее,
Оставайтесь здоровыми, верными нашу волю.
И когда я умру за правду, наполни мою волю,
Поцелуй для меня кому-то лучше!
хор
Там, где нет справедливости для медицины, и только Бог - судья.
Где все имеет свою цену, но в честности ничего нет,
Вместо того, чтобы играть - дети "нужно" в вене.
Где роль моделей воров, дилеров, певцов,
Дети не растут, и они уже стали уважителями.
В то время как молочный все еще кивнул, на мобильных снятых,
Партнеры из школы в туалете, как они чипятся.
После этого вам интересно, почему у нас нет детей,
И я спрашиваю Бога, если он помнит наш адрес.
Жизнь на молоте, я слушаю ту же песню,
33 года, когда я поворачиваю, где они?
Некоторые люди говорят мне: подождите немного дольше, чтобы пойти,
Изменения - это процесс, который требует времени,
Иди домой, чтобы написать рифмуется, вы не понимаете эти темы,
Давайте возьмем нас, умнее тебя.
И я говорю им: предатели горит от меня,
Слушай хорошее сейчас это объявление,
Мы образовали фракции, команды готовы, например, «Bader Mainhof» имеет все, чтобы трахнуть вас.
Готов как «ХАМАС» репетирует Калаш,
K'o "Ноябрь" Я скрыл тебя, пока не станешь моим заложником.
Как API, «черная рука», я конностер,
К'О Белградский союз я держу жесткое направление.
Припев:
Это вопрос жизни и смерти,
И эти кровь реки позволяют первым.
Обувь обувь у меня нет выбора других,
Я в курсе проигрыши, но будут твои жертвы.
Это вопрос жизни и смерти,
И эти кровь реки позволяют первым.
Ответ - это террор, чтобы услышать меня,
Я выживу, но твои жертвы будут.
Вы взяли все к нам и честь и достоинство,
Так что не понятно, когда кто-то с маской,
зубам в оружии, некоторые отчаянные в городском,
Слышать ее громко, он поднимает все в воздухе.
Наступить на нас, протектовать и мертвы,
Вы не оглядываетесь назад, просто пару, чтобы вращаться.
Хотя уважаемые граждане сократили киля Греду,
Рабочие в зале суда сократили пальцы.
Раньше он имел в виду, когда у кого-то есть школа,
США тысячи таких висит в бюро,
Они смотрят на чашку, когда они украдут шлак,
Пока вы смотрите предложения, чтобы ударить лучше.
Продажа государства, охота на шибарите,
Вы позволяете скоту сделать рубашку друг друга,
Вы не получите свои руки назад, это не для Господа,
Вы убиваете Сербию без печати на пистолете.
Пока вы поворачиваете голову из мучений и страданий,
Сохраните СМИ, которые можно исправить все,
Люди в огне, потому что нечего есть,
Он умрен громко раньше, но тихо вытесняется.
Из метро в Токио, до поезда в Бомбее,
При всем целях знать для нашего боя,
Жизнь недорого при выборе не дает,
Вот почему мы будем взимать кожу, что сообщения последней!
хор
Опять же, она застрелила банду, вы и твое потрясающие,
Опять же, знак Союза в небе над городом.
Стул на дверь, застрял ручку,
Над лентой рта, позвольте мне спросить вас что-то сейчас:
Это тип прогресса, новая совместная собственность,
Некоторые проигрывают, другие захваты, сильнее едят слабыми?
Я смотрю на бара так, как они играют на билеты,
Терроризм, вирус, кризис боятся покрыть дерьмо.
Они смеются над нашим лицом, ложи К'О Дали.
Решение или ошибка? У меня больше нет дилеммы.
Я поехал с женой сегодня утром, я взял детей в школу,
Жить в лучшей системе, я умру за идею.
Я в углу моей стены, нет, я не могу,
В жизни, как в траншеи, я положил бой на улицу.
Я держу Золью и бомбу в сборе,
Отступте последнюю почту с Discreet Hero.
Пот капает на бумаге, я пишу желание последнее,
Оставайтесь здоровыми, верными нашу волю.
И когда я умру за правду, наполни мою волю,
Поцелуй для меня кому-то лучше!
хор
Другие песни исполнителя: